Тестери тврдоће се обично категоришу на основу метода тестирања, опсега мерења и конфигурације опреме, са различитим моделима прилагођеним специфичним материјалима и сценаријима инспекције. Уобичајени типови укључују Роцквелл, Бринелл, Вицкерс, микро-тестере тврдоће и Леебове тврдоће. Роцквелл тестери су генерално погодни за брзу инспекцију металних делова, док се Бринелл тестери користе за веће радне комаде као што су компоненте од ливеног гвожђа и челика; насупрот томе, Вицкерс и микро-тестери тврдоће су погоднији за прецизне делове, танке лимове и локализовано тестирање тврдоће.
У погледу конфигурације, тестери тврдоће генерално спадају у две категорије: стони и преносиви. Столни модели су обично већи и стабилнији, што их чини идеалним за лабораторије, центре за инспекцију и производне радионице где се захтева висока прецизност и поновљивост. Преносиви тестери тврдоће су компактни и лагани, нудећи лакоћу транспорта и рада; погодни су за-тестирање великих машина, челичних конструкција и предмета који се тешко померају на лицу места. Неке преносиве јединице имају заменљиве сонде за прилагођавање инспекцијских потреба различитих радних комада.
Специфичне спецификације за тестере тврдоће укључују опсег испитне силе, опсег мерења тврдоће, резолуцију, грешку индикације, поновљивост и дозвољене димензије узорка. Дигитални модели често наводе додатне детаље као што су величина екрана, капацитет складиштења података, трајање батерије и типови интерфејса података. Приликом куповине или избора опреме, одговарајуће спецификације треба да се одреде на основу материјала који се тестира, величине радног комада, захтеване прецизности и радног окружења, уместо да се ослањају само на опсег мерења или цену.